Molimo za sveže izliće Duha Svetoga na propovednike i na svakog od nas, dok zemlja ne omekša "kasnom kišom" i dok ne dobijemo duboko probuđenje. Potrebno nam je probuđenje koje donosi pokajanje, a kad to donese, sačuvaće će nas slomljene, smrvljene i omekšane pred Gospodom.
KAKO MOŽEMO
Molimo za sveže izliće Duha Svetoga na propovednike i na svakog od nas, dok zemlja ne omekša "kasnom kišom" i dok ne dobijemo duboko probuđenje. Potrebno nam je probuđenje koje donosi pokajanje, a kad to donese, sačuvaće će nas slomljene, smrvljene i omekšane pred Gospodom.
http://siont.net/magazin/arh/008/05.php
"Tada Isus poče ukoravati gradove u kojima se ispuniše najveća čudesa njegova, zato što se ne pokajaše." (Mt. 11:20 LB)
Smatram, da je početak svakom probuđenju jeste pokajanje. Ne postoji li u probuđenju pokajanje, ono nije duboko, ono je plitko - površno. Pre svakog probuđenja mora doći pokajanje. Mi često izbegavamo reći grešnicima prvi zahtev Božje reči. A Njegov prvi zahtev, prva reč za njih nije: "Verujte!" već, "Pokajte se!" Kad je Jovan Krstitelj izašao propovedati, njegova je prva reč je bila: "Pokajte se!" I kad je Gospod Isus započeo svoju službu, Njegova prva reč je bila: "Pokajte se!"
U Isusovoj priči o izgubljenom sinu vidimo da je mladiću pošlo sve crnje i crnje, dok na kraju nije došao k sebi i rekao: "Dići ću se i poći svome ocu." prvi korak nije učinio otac, nego sin. Pokajanje dolazi prvo. Na pitanje ljudi o tome šta treba da čine, Petrove su prve reči pod svežim ognjem Duha Božjega na dan Pedesetnice bile: "Pokajte se i krstite se." Pokajanje je promena uma i srca u odnosu na grehu.
Lepa je stvar, što ljudi koji su se pokajali ljube Reč Božju. Što više istražuju Reč Božju, više je ljube. Često nalazimo ljude, koje je Reč sablaznila i oni trče u neku drugu crkvu. Ako to činite, tad se još niste pokajali kao što treba.
U Isusovoj priči o izgubljenom sinu vidimo da je mladiću pošlo sve crnje i crnje, dok na kraju nije došao k sebi i rekao: "Dići ću se i poći svome ocu." prvi korak nije učinio otac, nego sin. Pokajanje dolazi prvo. Na pitanje ljudi o tome šta treba da čine, Petrove su prve reči pod svežim ognjem Duha Božjega na dan Pedesetnice bile: "Pokajte se i krstite se." Pokajanje je promena uma i srca u odnosu na grehu.
Lepa je stvar, što ljudi koji su se pokajali ljube Reč Božju. Što više istražuju Reč Božju, više je ljube. Često nalazimo ljude, koje je Reč sablaznila i oni trče u neku drugu crkvu. Ako to činite, tad se još niste pokajali kao što treba.
KAKO MOŽEMO
IMATI PROBUĐENJE POKAJANJA?
O, videti suze pokajanja! Verujem, da su tri stvari potrebne za probuđenje pokajanja.
Prvo, potrebno je više pravog propovedanja o Sudu koji dolazi. Naš Gospod Isus je plakao nad gradovima, jer se nisu pokajali. On je imao viziju Suda. Ne postoji samo sud za grešnike, nego i Sud Hristov za vernike. Postoji mesto gde će se ispitati naša dela. Drvo i seno će izgoreti, a zlato i srebro će ostati. Da, više propovedanja o tome! Međutim, naši propovednici to nikada neće propovedati, dok i sami ne zadrhte pred tim dolazećim Sudom.
Drugo, bespomoćni smo dok nam Duh Sveti ne da pokajanje. Duh Božji je taj koji pokreće ljude na pokajanje. Ako Duh ne deluje, ljudi se ne kaju. Duh Božji je uvek voljan da pokrene ljude na pokajanje. Zbog toga je naša velika potreba za blagoslovenim delovanjem Duha Svetoga! Da bi zemlja postala obradiva, potrebno je više od poneke kapi; potrebna nam je kiša iz neba. O, Bože, pošalji nam kišu! Bog kaže. "Molite Gospoda za dažd u vreme kasnoga dažda!" (Zah. 10:1). Samo propovedanje neće dati željene rezultate. Potrebna nam je kiša nebeske milosti!
I treće, potrebna je pomazana služba koja daje pokajanje. Služba je pomazana kad propovednici, videvši Cara i Gospoda nad Vojskama u Njegovoj besprekornoj i sjajnoj prisutnosti, spoznaju šta je greh. Kada čovek izlazi iz te prisutnosti, on izlazi sa nečim što počiva na njemu, a što donosi milost Gospodnju na ljude.
http://siont.net/magazin/arh/008/05.php